Kakva je interakcija sunčeve svetlosti, imunog sistema i Covid-19?
Ljudi su hiljadama godina prepoznavali ulogu sunca pri nastanku i prenošenju virusa.
Dr. Ričard Veler je dermatolog i istraživač sunčeve svetlosti sa Univerziteta u Edinburgu, u Velikoj Britaniji. Dr. Veler pregledao je podatke o Covid-19 u Sjedinjenim Državama i čini se da postoji veza između zemalja koje imaju puno sunca i niže stope smrtnosti. Smatra da verovatno postoji nekoliko načina na kojima sunčevo svetlo i izlaganje suncu mogu delovati blagotvorno.
Ljudi već hiljadama godina prepoznaju da godišnje doba igra ulogu u pojavi i prenošenju određenih bolesti, uključujući viruse. „Godišnje epidemije prehlade i gripe zimi utiču na ljudsku populaciju poput sata“, pišu autori dokumenta za pregled 2020. godine sa Medicinskog fakulteta Jejl. Oni takođe ističu da su se u zimskim mesecima pojavila dva smrtonosna koronavirusa – prvo SARS, a sada Covid-19. „To pokazuje da zimsko okruženje podstiče širenje različitih respiratornih virusnih infekcija.”
Iako je sezonalnost mnogih uobičajenih respiratornih bolesti dobro utvrđena, neki se mogu iznenaditi da stručnjaci nisu precizno utvrdili uzroke ove pojave. Uglavnom se slažu da kombinacija faktora životne sredine poput temperature i vlažnosti igra ulogu u prenošenju patogena. Baš kao i ljudsko ponašanje. Ljudi provode više vremena u gužvi u zimskim mesecima, a stagnacija vazduha u zatvorenim prostorima može povećati verovatnoću širenja mikroba. Ali pregled na Jejlu takođe navodi sunčevu svetlost kao moguće objašnjenje sezonalnosti nekih patogena.
U nedavnom članku, „koji je naučno delo koje još nije bilo recenzirano ili službeno objavljeno u časopisu“, istraživači sa Univerziteta u Konetikatu su koristili podatke o klimi i infekcijama na državnom nivou da bi procenili verovatnoću određenih faktora životne sredine; naime temperature, vlage i UV svetlosti, što će rezultirati nižim nivoima zaraze Covid-19 ovog leta. To ne znači da će virus biti izbrisan, to samo znači da se njegovi štetni efekti mogu suzbiti.
„Kada smo čitali literaturu o drugim virusima, posebno SARS-u, prethodnom koronavirusu, pojavili su se znakovi da UV svetlost može barem inaktivirati virus na površinama, a takođe umanjiti rizik od virusa ili umanjiti simptome“, kaže Mark Urban, koautor članka i direktor Centra za biološki rizik na Univerzitetu u Konetikatu. “Naš najbolji model predviđa da će se rizik od Covid-19 smanjiti u SAD ovog leta, uglavnom zbog povećanja UV svetlosti kako dani postaju duži.”
Urban kaže da njegovi modeli uključuju visok stepen neizvesnosti. Nitko ne sugerira unapred da će SAD letos osetiti olakšanje od Covid-19. Ali Veler kaže da postoji nekoliko verovatnih mehanizama kojima se povećana sunčeva svetlost može suprotstaviti Covid-19. Uporedno sa inaktivacijom virusa na površinama, UV svetlost može uništiti čestice virusa koje se prenose u vazduhu – pogled podržan istraživanjima sa Univerziteta Kolumbija, i drugih mesta.
Ali Veler kaže da blagodati sunčeve svetlosti mogu nadmašiti sposobnost ubijanjava Covid-19 izvan tela. Kada su ljudi izloženi UV svetlosti, to može prouzrokovati promene u ljudskom telu koje jačaju imuni sistem i sprečiti da se Covid-19 množi i prouzrokuje ozbiljne bolesti. “Podaci snažno pokazuju da sunčeva svetlost zaista ima koristi.”
Kako ljudsko telo reaguje na UV svetlost
Sunčeve UV zrake oštećuju kožne ćelije na način da potiču bore, mrlje i druge znakove starenja. Oštećenje UV-zrakama za čoveka takođe povećava rizik od nastanka raka kože (koji je najčešći oblik raka u Sjedinjenim Državama). Ove su opasnosti dobro utvrđene, pa praktično sve javnozdravstvene poruke savetuju ljude da koriste kremu za sunčanje, zaštitnu odeću i preduzmu druge mere da zaštite svoju kožu od sunčevih zraka.
Ali neki lekari koji su proučavali interakciju sunčeve svetlosti i zdravlja ljudi kažu da su preporuke za „izbegavanje sunca“ previše oštre i da umereno ispostavljane suncu koristi, te da čak sprečava ili čak nadjačava rizike.
Veler, dermatolog sa Univerziteta u Edinburgu, proučavao je odnos sunčeve svetlosti i azotovog oksida, te uticaja oboje na zdravlje ljudi. Kaže da porast azotovog oksida izazvanim suncem može pomoći u zaštiti ljudi od Covid-19, a njegovo uverenje delimično je zasnovano na 15-godišnjoj švedskoj studiji koja je ispitivala još jedan smrtonosni koronavirus: SARS.
Prvo izbijanje SARS-a dogodilo se 2002. godine u kineskoj provinciji Guangdong. Kao i njegov bliski rođak Covid-19, SARS je respiratorna bolest. Švedska grupa je pokazala da u laboratorijskim modelima azotni oksid sprečava replikaciju virusa SARS. “Covid-19 ulazi u organizam vezanjem na isti receptor kao i SARS virus”, kaže Veller. “A ova švedska grupa je otkrila da azotni oksid sprečava SARS da napravi štetu sprečavanjem vezanja na taj receptor.”
Ako se ovaj laboratorijski rad pokaže tačnim i korisnim za Covid-19, a to je veliki “ako”, onda bi to mogao biti jedan od načina da sunčeva svetlost štiti telo od Covid-19. Druga opcija, tvrde Veler i drugi, povezana je sa „vitaminom sunca“.
Vitamin D i Covid-19
Vitamin D je osnovni hranjivi sastojak, što znači da ga ljudsko telo treba, ali ne može da ga proizvede. Dok neke namirnice sadrže vitamin D, ljudi tradicionalno većinu svog vitamina D dobijaju od sunca. Tokom izlaganja UV svetlosti, na koži se javlja hemijska reakcija koja proizvodi vitamin D.
Za nedavno objavljenu studiju u časopisu Klinička I eksperimentalna istraživanja starenja, istraživači su ispitali prosečan nivo vitamina D među stanovništvom različitih evropskih zemalja.
Otkrili su vezu između niskog nivoa vitamina D i većeg nivoa infekcije Covid-19, pa čak i smrti Covid-19.”Prethodne studije su pokazale da vitamin D štiti od akutne infekcije disajnih puteva uopšte, a stariji ljudi, grupa koja ima najveći nedostatak vitamina D, takođe su oni koji su najviše pogođena Covid-19″, kaže dr. Piter Kristijan Ili, koautor studije i šef istraživanja u bolnici Kraljice Elizabete u Velikoj Britaniji. “Naše otkriće je da bi unos vitamina D u normalnim rasponima mogao da pomogne.”
Ilie kaže da postoji nekoliko mehanizama pomoću kojih vitamin D može sprečiti Covid-19. Prvo, vitamin D povećava ekspresiju enzima koji se zove angiotenzin 2 ili ACE2. „Prethodne studije su pokazale povezanost između višeg nivoa ACE2 i boljih zdravstvenih ishoda koronavirusa“, dodaje on i dodaje da ACE2 u plućima pokazuje sposobnost zaštite od akutnog oštećenja pluća.
Ili takođe kaže da vitamin D ima “višestruku ulogu” u imunološkom sistemu što može da poveća njegovu sposobnost suzbijanja Covid-19. Primer: Nizak nivo vitamina D ometa razvoj makrofaga – belih krvnih zrnaca koji jedu invazivne patogene, uključujući viruse. Kaže da vitamin D takođe pomaže u sprečavanju da se upala potpuno raspasa. Pored toga, postoje dokazi da je nizak nivo vitamina D povezan sa disfunkcijom i bolestima imunološkog sistema.
Iako se u svojoj studiji nije posebno fokusirao na izlaganje suncu, Ili kaže da je sunčevo svetlo prirodni izvor vitamina D. Njegova analiza je delimično zasnovana na istraživanju iz 2019. godine Evropskog časopisa za endokrinologiju, koji je ustanovio, pomalo kontradiktorno, da stariji ljudi koji žive u Portugalu imaju veći nivo vitamina D u odnosu na istu demografsku grupu u susednoj Španiji i da stariji u nordijskim zemljama imaju viši nivo od onih koji žive u Italiji i drugim sunčanijim zemljama južne Evrope. Dok je Covid-19 teško pogodio Španiju i Italiju, Portugal i nordijske zemlje do sada su doživele relativno nisku stopu smrtnosti i zaraze.
Šta objašnjava razlike u vitaminu D između ovih zemalja? Autori studije za 2019. godinu objašnjavaju da ishrana, ponašanje, izbor odeće i boja kože utiču na status vitamina D. Što je tamnija koža osobe, više sunca treba za proizvodnju vitamina D. Ako su relativno tamniji Evropljani u zemljama poput Španije i Italije izbegavali sunce, intenzivno nanosili kremu za sunčanje i prekrivali se odećom, onda bi to delimično moglo da objasni zašto su im vitamini D niži od portugalskih.
Studija takođe ukazuje da uglavnom beli ljudi u nordijskim zemljama trebaju relativno malo sunca da bi proizveli vitamin D. Njihova ishrana je takođe bogata jetrom bakalara, bakalarom i drugom morskom hranom, koja je izvor vitamina D, što bi moglo objasniti zavidnu koncentraciju tog vitamina u ovoj populaciji.
Dr. Valter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Medicinskom fakultetu na Harvardu, detaljno je proučavao vitamin D i zdravlje ljudi. Kaže da je moguće da dodatak vitamina D može pružiti određenu zaštitu protiv Covid-19 kod ljudi kojima nedostaje vitamina D. Iako ne postoji široki konsenzus stručnjaka o tome šta „normalno“ ili „nisko“ znači kada je u pitanju vitamin D, studija iz 2018. godine, na primer, otkrila je da je do 40% odraslih Amerikanaca ima nedostatak vitamina.
Šta bi ljudi trebalo da rade?
Malo je rizika sa umerenim dozama prehrambenog dodatka vitamina D. Vilet kaže da je moguće zaštititi se od Covid-19 jednom dozom. Međutim, preporučuje unositi ga dnevno između 1000 i 2000 IU, iako se smatra da je sigurno uzimati do 4000 IU (međunarodne jedinice).
No, pokazalo se da dobijanje vitamina D iz tableta nije tako efikasno kao sunčeva svetlost u podizanju nivoa vitamina D u telu. Ili kaže da postoji verovatno „ograničena apsorpcija“ prilikom uzimanja dodataka prehrani, a zbog proteklih istraživanja zdravstvenih koristi vitamina D za zdravlje ima podeljenih mišljenja (Grupa u Australiji je usred velikog ispitivanja koji upoređuje efekte sunčeve svetlosti sa efektima dodataka vitaminu D, ali rezultati još nisu dostupni.)
Čak i ako dodatak ishrani može efikasno povećati nivo vitamina D, on ne bi povećao azotni oksid povezan sa izlaganjem suncu, koji može zaustaviti širenje Covid-19 u organizmu. Iako izlaganje suncu predstavlja rizik, koristi od provođenja vremena na suncu mogu se pokazati kao svestrano oružje protiv Covid-19.
Neki dermatolozi koji su proučavali dobrobiti i rizike sunčeve svetlosti, nasuprot tome, tvrde da najozbiljnije zabrinutosti za rak kože nastaju kada ljudi dožive plikove ili piling kože nakon opekotina od sunčanja.
“Mislim da koristi od izlaganja (ne žarkom) suncu mogu nadmašiti rizike od raka kože”, rekao je dr. Metju Zirvasa, dermatolog iz Ohaja koji je objavio istraživanje o UV svetlosti i kožnim bolestima. Naročito usred Covid-19, ima puno smisla uživati na suncu, nedovoljnom za opekotine, ali dovoljnom za sunčanje.
“Volio bih da mogu reći koliko je sunca dovoljno, ali to ne znam”, rekao je dr. Veler sa Univerziteta u Edinburgu. „Iz nedavne studije, znam da je ekvivalent 20 minuta sunčanja u Londonu ili Edinburgu dovoljno da utiče na krvni pritisak“, što ukazuje na porast nivoa azotnog oksida. Međutim, dodaje da količina sunca kojoj čovek treba da poveća vitamin D i azotni oksid zavisi od boje kože osobe, količine izložene kože, doba dana, doba godine i mnogih drugih faktora.
Postoji mnogo više pitanja nego odgovora o vezi između sunčeve svetlosti i Covid-19. Međutim, do sada dostupni dokazi upućuju na to da bi sunce moglo pomoći zaštititi ljudi od virusa.