Suočavanje sa stresom tokom epidemije koronavirusa
Sasvim je normalno da se u kriznoj situaciji osećamo tužno, pod stresom, zbunjeno, uplašeno ili ljuto. Razgovor sa ljudima u koje imate poverenja može vam pomoći. Ostanite u kontaktu sa prijateljima i porodicom.
Ako trebate da ostanete kod kuće, vodite zdrav način života koji uključuje pravilnu ishranu, san, vežbanje i društveni kontakt sa voljenima putem e-pošte i telefona.
Ne zloupotrebljavajte pušenje, alkohol i ostale droge da biste se bavili svojim emocijama. Ako se osećate preopterećeno, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom ili savetnikom. Imajte plan gde krenuti i kako potražiti pomoć za svoje potrebe fizičkog i mentalnog zdravlja ukoliko vam zatreba.
Upoznajte se činjenicama. Prikupite informacije koje će vam pomoći da precizno utvrdite svoj rizik kako biste preduzeli razumne mere predostrožnosti. Pronađite verodostojan izvor informacija, poput veb stranice Svetske zdravstvene organizacije, ili lokalne ili državne agencije za javno zdravstvo.
Ograničite brige i uznemirenja, tako da smanjite vreme koje vi i vaša porodica provedete gledajući ili slušajući medijsko praćenje virusa,a koje vas uznemirava.
Crpite energiju iz veština koje ste koristili u prošlosti, a koje su vam pomogle da rešite neprijatnosti koje su vam se dogodile u životu. Iskoristite iste veštine da biste se lakše snašli sa svojim emocijama tokom izazovnih trenutaka ovog izbijanja.
Pomozite deci da se izbori sa stresom tokom epidemije koronavirusa
Deca mogu reagovati na stres na različite načine – mogu se više zakačiti za vas, biti anksiozni, povući se, biti ljuti ili razdraženi, mokriti u krevetu… Odgovorite na reakcije vašeg deteta podrškom, saslušajte njihove brige i posvetite im dodatnu ljubav i pažnju.
Deci su potrebni ljubav i pažnja odraslih u teškim vremenima. Posvetite im dodatno vreme i posebnu pažnju. Ne zaboravite da slušate svoju decu, ljubazno razgovarajte sa njima i smirite ih. Ako je moguće, stvarajte priliku detetu da se igra i opušta.
Deca neka budu u blizini roditelja i porodice, i izbegavajte razdvajanje što je više moguće. Ako dođe do razdvajanja (npr. hospitalizacija), dozvolite redovan kontakt (npr. telefonom) i smirite ih.
Pridržavajte se uobičajene rutine i rasporeda što više moguće ili pomozite postavljanju novih rutina, u novom okruženju, uključujući školovanje i učenje, kao i vreme za sigurnu igru i opuštanje.
Navedite činjenice o onome što se dogodilo, objasnite šta se sada dešava i dajte im čiste informacije o tome kako da smanje rizik zaraze rečima koje mogu razumeti, zavisno od njihove starosti. To takođe uključuje informacije o tome šta može da se desi na umirujući način (npr. ako se član porodice i / ili dete počne osećati loše, možda će trebati na neko vreme u bolnicu, kako bi im lekari pomogli da se osećaju bolje).